Emir nam je na vagi dijelio hljeb

Kako preživjeti granatiranja i bombardovanja iz aviona. Gdje stanovati? Šta obući? Kako obezbjediti hranu za preživljavanje? Samo su neka od pitanja, koja su mučila svako ljudsko biće koje se zadesilo u ovom gradu s lijepim imenom.
Kad su moji izbjegli u Srebrenicu krajem jula 1992 god., smjestili su se u stan očevog kolege.
Nisu imali apsolutno ništa. Radnici koji su radili s mojim ocem, donijeli su im nešto hrane. Opisujući preživljavanje te godine, naročito zimu 1992/93, u pismima koja sam dobivao upotrebljavali su jednu riječ "džehenem".
Hrane nije bilo. Moj brat bi na vagi dijelio pogaču, koju bi mama ispekla, na tri dijela, da niko ne bi bio oštećen.

Problem je bila i obuća i odjeća. Brat se npr. u Srebrenici, zatekao s jednim patikama, farmericama i trenerkom. Na farmerica je vremenom bilo više konca nego platna od mnogobrojnih zakrpa. S patikama isti slučaj.

Nakon što je se malo poboljšala bezbjednosna situacija s proglašenjem Srebrenice "zaštićenom zonom", mati bi odlazila jednom mjesečno u Sućesku, selo udaljeno 4 sata hoda od Srebrenice. Tamo bi obično prenoćila kod rodice. Od naroda kojem bi ponešto sašila dobila bi hrane, a onda opet nazad za Srebrenicu. Put je bio naporan, četiri sata hoda po brdima i vrletima. Jedanput se dosjetila i od starog kaputa sašila beretke. Njih čak 15. Odnijela ih je u Sućesku i dala rodici da pokuša prodati. Uzimali su obično stariji ljudi. Svako ko bi uzeo davao je par kilograma pšenice. Na kraju je vreća bila puna.
U vremenima kad je bila kriza za hranu, pogotovo u proljeće, s nestajanjem jedinog platežnog sredstva nestajalo bi i maminih mušterija.

Ova pismo je iz tri djela.
Otac je adresirao poruke na tri različite adrese i označio ih s I, II, II

I
Dragi Samire i ostali svi naši
Dobili smo vaša pisma i drago nam je da ste svi dobro.
I mi smo ovamo svi dobro, nekako provodimo dane.
Samija je otišla u Sućesku da ispeče pekmeza od šljiva
Ja i Emir smo sami u stanu.
Emir doručkuje, a ja ti pišem.
U Srebrenici je dosadno.
Nemamo svog društva ali se nekako petlja.
Dok donesemo vode i drva na IV sprat i Samiji pomognemo u
kući, dok ona šije nekako dan prođe.
Imamo neki mali tranzistor pa slušamo vijesti.
Emir ima 2-3 druga pa s njima provodi dane.
Našao je nekakvu djevojku pa navalio hoće da se "ženi"
ali od tog nema ništa "nedam" ja.
Samija ima posla, stalno šije.
Obično šije poznatim pa nešto naplati.
Nešto onako. Ali da nam nije nje propali bi načisto,
jer od pomoći se nemože živjeti.

II
A i radnici što donose, sve je to simbolično.
Skoro dva mjeseca od humanitarne pomoći dijele samo brašno. Samija je tri puta polazila za Tuzlu ali srećom nije mogla ući u kamion.
Ne znam šta bi mi ovamo da je otišla. Ja ponekad odem do fabrike na Turbe, ali je opasno pa idem rijetko.
Do kuće ima samo deset minuta pješke ali se nesmije dalje.
Šta se može ja sam kuću prežalio.
Izgleda da se nikad nećemo vratiti u Bratunac.
Ali nema veze. Samo mi je krivo što smo se onoliko svi patili
da bi sagradili kuću i kupili stvari.
Reci F. sagradićemo mi opet kuću s terasom pa ćemo da sjedimo i odmaramo se.
Ja sam dobio nove cipele, pa sam uzeo br. 44 za Emira,
jer nije imao šta obuvati.
Još su ga služile one platnene pume.
Sto puta ih je ušio.

III
Ja imam duboke cipele, dao mi je zimus Malčo
a i Samija ima čizmice pa ćemo nekako ispetljati zimu.
Valjda će se ovo ludilo uskoro završiti.
Samire obiđi često đedu i nenu.
Čuo sam od M., on razgovarao s Š. da je nena u bolnici.
Piši mi kako je, jel se išta popravilo stanje s kožom.
Sve smo vas puno poželili da smo zaboravili kako izgledate.
Kako s fakultetom. Mi smo se popravili.
Sad imamo pravu liniju a bili smo došli zimus u lošu situaciju,
ali smo nekako preživjeli.
Skoro dva mjeseca smo nas troje jeli dnevno po pola kg kukuruze sa malo graha ili krompira bez ulja i zaprške.
Ali dobro je opet bilo jer je mnogi narod jeo kočanj i resu od lijeske.
Mi nismo bili nijedan dan bez brašna.
Emir nam je na vagi dijelio hljeb.
Samire piši nam. Čuvaj se.
Slušaj tetke. Obiđi đedu i nenu, Hazima.
Pošaljite nam bar po pticama malo soli, šečera, kafe, žileta, paste za zube.
A ja ću vama duhana.
Skupio sam 2kg.
Sve vas vole Omer, Emir, Samija.

27. 09. 1993

Komentariši